20.маја 2026.године, у холу школе, одржана је трибина „Генерација пред екраном: између тренда и здравља“
У прошлости, пре него што су модерна медицина, здравствени систем и обавезно образовање постали стандард, суочавање са хигијеном, заразама и дечијим болестима заснивало се углавном на народној медицини. Хигијена је била на веома ниском нивоу због недостатка текуће воде, сапуна и знања. Неретко су деца била неухрањена и запостављена. Боравећи у заједничким просторијама често су обољевала од педикулозе. Људи тада нису знали за постојање витамина Д, па је рахитис био широко распрострањен, посебно у сиромашним и затвореним срединама. Пре проналаска антибиотика (шкотски биолог и фармаколог Александар Флеминг, 1928. године) и вакцина (енглески лекар Едвард Џенер 1796. године, вакцина против великих богиња (variola vera), болести попут тифуса, туберкулозе, дизентерије, малих богиња и шарлаха десетковале су становништво.
Управо је увођење школске хигијене као обавезног предмета крајем 19. и почетком 20. века, заједно са редовним систематским прегледима у школама, одиграло кључну улогу у искорењавању ових проблема и едукацији становништва.
Хигијена и брига о здрављу су одавно имплементиране у програм наставе биологије, физичке културе, грађанског васпитања, психологије, здравља и спорта. Но, у новембру 2017. године, основне и средње школе у Србији добиле су законску обавезу да кроз све наставне предмете развијају 11 општих међупредметних компетенција међу којима и одговоран однос према здрављу где се ученици информишу и оспособљавају да промовишу здравље, заштиту здравља и здраве стилове живота. То је дало широке могућности да се, у подразумевану наставну грађу, убаце додатне теме којима се, са различитих аспеката, сагледавају проблеми новог доба. Таман кад се чинило да, у време интернета и доступних информација, школа не мора нужно бити место где се размењују информације, испоставило се да је школа данас преузима улогу примарног центра за едукацију о штетности електронских цигарета, вејпа и енергетских напитака. Пошто млади то не конзумирају у породичном окружењу, већ искључиво међу вршњацима — а управо у школи проводе највећи део дана и имају највећу концентрацију социјалних интеракција — ова институција постаје кључно место за превенцију и информисање.
На тај начин школа постаје главни терен за борбу против нових тинејџерских трендова попут вејпа и енергетских пића. Будући да се ове навике развијају ван породице, а да млади највећи део дана проводе у школском окружењу са својим вршњацима, образовне установе имају највећу одговорност и прилику за правовремену едукацију.
Наша школа је одувек умела да артикулише, прати и пронађе педагошки оквир за све трендове младих. Асертивност наставника и активизам ученика био је добар спој за решавање сваког проблема који је наметао одређени друштвени контекст.
Заједно смо увек успевали да развијемо механизам и пронађемо одговор.
Наше опсежно истраживање започели смо куповином соларијума са онлајн платформе желећи да се уверимо да је, по веома малој цени и то без провере да ли је купац малолетан, могуће набавити и без надзора користити многе производе којима млади могу угрозити здравље.
Трибина је наш заједнички допринос, а реализује се на иницијативу и под покровитељством Тима за подршку ученицима, који предводи координатор Гордана Варница, уз подршку члана тима, професорке биологије Јелице Миросавић.
- Наше истраживање о дигиталним навикама пред екранима и енергетским пићима представиле су ученице трећег разреда: Маја Међедовић и Јована Радивојевић.
- О утицају савремених трендова, соларијума и вејпа на младе говорили су ученици четвртог разреда, Наталија Баралић, Аница Ђурић и Петар Рајевић.
- Стручни, фармаколошки угао о саставу и стварном утицају ових средстава на наш организам дала је гошћа – магистар фармације Милица Драшкић.
- У припреми и реализацији трибине учествовали су професор физичког васпитања Лазар Мићић, из угла изборног предмета Здравље и спорт, матурант школе Петар Рајевић и водитељке програма Милица Сарић и Теодора Радовић.
Више о догађају на:
