Летњи камп „Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције“ одржан је на Сребрном језеру од 24. до 28. августа.
Камп је представљао наставак вишегодишње сарадње Удружења Библиотека плус и Мисије ОЕБС-а у Србији, уз подршку Делегације Европске уније, на јачању медијске и дигиталне писмености, критичког мишљења и одговорног односа према информацијама и савременим технологијама.
Окупљени су наставници и ученици из шест гимназија које су постигле значајне резултате у претходним пројектима. Ученици из Пожеге, Врања, Београда, Бора, Суботице и Алексинца су кроз радионице, предавања и тимски рад истраживали како одговорно користити вештачку интелигенцију и како развијати критичко мишљење у дигиталном окружењу. По речима организатора, камп је окупио активне наставнике који се, у свакодневној наставној пракси, интензивно баве међупредметним компетенцијама и усклађују своју праксу са иновацијама у образовању и васпитању
Кроз радионице, предавања и тимски рад наставници и ученици су истраживали како одговорно користити вештачку интелигенцију и како развијати критичко мишљење у дигиталном окружењу.
Наше ученице – Ива Стојадиновић, Ленка Врањевац и Елена Стефановић – показале су се као изузетне учеснице дебата, радионица и презентација. Током кампа, ученице су показале висок степен одговорности, зрелости и посвећености свим предвиђеним задацим, дајући тиме допринос заједничким резултатима. Програм кампа је за њих представљао снажан подстицај, па су се вратиле обогаћене идејама које планирају да примене у наредном периоду кроз покретање и вођење креативних радионица и сличних иницијатива у својој школи.
Програм је обухватио предавања, разговоре, практичне радионице, филмску пројекцију и тимски рад. Учесници су критички преиспитивали савремене технологије и сагледавали њихове последице у свакодневном животу. Посебно место имале су интерактивне радионице: „AI детектив: пронађи грешку“, „Етички суд за AI“, „Алгоритам (не) бира уместо мене“ и „Како желимо да изгледа свет 2050?“.
Ученицу су учествовали у симулацијама и дебатама, показујући зрелост у разматрању етичких дилема које доноси развој вештачке интелигенције. Њихови тимски радови и презентације били су динамични, обогаћени примеррима и личним искуством.
Камп је завршен јавном презентацијом радова ученика и наставника, уз поруку да сваки појединац треба да преузме одговорност и активно учествује у дигиталном свету.
Месец дана после завршетка кампа биће организован округли сто који ће окупити предаваче, водитеље радионица и наставнике-менторе. То ће бити прилика за размену искустава, евалуацију програма и разговор о најважнијим изазовима и могућностима које савремено дигитално окружење доноси образовању.
Више о програму са сајта:
„Овогодишњи летњи камп надовезао се на искуства и резултате претходних програма, али отворио и нова питања која постају све важнија у свакодневном животу младих, њихових наставника и целог друштва. Поред утицаја вештачке интелигенције на медије и образовање, посебна пажња била је посвећена приватности и дигиталним траговима, алгоритмима и друштвеним мрежама, етичким дилемама у вези са AI, будућности школе и образовања, као и начинима на које можемо да препознамо медијске манипулације и одговорно учествујемо у дигиталном свету.
Програм је осмишљен тако да учесници кроз предавања, разговоре, практичне радионице, филмску пројекцију и тимски рад не само слушају о савременим технологијама већ их критички преиспитују и сагледавају њихове последице у свакодневном животу.
Међу темама овогодишњег кампа биле су „Како (не) функционише AI?“, питање приватности и дигиталних трагова кроз тему „Моји подаци – моја вредност“, као и утицај алгоритама и друштвених мрежа на пажњу, емоције и ставове. Учесници су одговарали на питање „Да ли ми бирамо садржај или садржај бира нас?“ и истраживали како настају информациони мехури и на који начин алгоритми обликују наше дигитално искуство.
Посебно место у програму заузимале су интерактивне радионице. У радионици „AI детектив: пронађи грешку“, учесници су проверавали одговоре вештачке интелигенције, разликовали тачне од нетачних тврдњи и учили како да проверавају изворе. У симулацији „Етички суд за AI – вештачка интелигенција на оптуженичкој клупи“, ученици су преузели улоге тужилаштва, одбране и пороте и кроз аргументовану расправу разматрали етичке дилеме које доноси развој вештачке интелигенције.
Кроз радионицу „Алгоритам (не) бира уместо мене“ ученици су симулирали начин на који функционишу алгоритми друштвених мрежа и истраживали како настају информациони мехури, док су у радионици „Како желимо да изгледа свет 2050?“ смишљали различите сценарије будућности и покушали да замисле друштво у којем ће вештачка интелигенција и друге нове технологије имати све значајнију улогу.
Једна од тема била је и однос вештачке интелигенције и образовања: како AI мења школу и учење, када је коришћење вештачке интелигенције помоћ, а када варање и како сачувати самостално мишљење у времену лако доступних дигиталних алата. Наставници су посебно разговарали о будућим задацима школе и о томе које су вредности и компетенције које је тешко аутоматизовати: креативност, критичко мишљење, емпатија, морално расуђивање, сарадња и машта. Програм је укључио и представљање истраживања о индексу медијске писмености, као и креативну радионицу „Мурал медијске писмености“.
Посебан део програма била је филмска пројекција и разговор о филму „AI правда“ (Justicia artificial), шпанског редитеља Симона Касала. Филм је отворио питање које све више припада не само свету научне фантастике већ и нашој стварности: да ли бисмо своју судбину поверили алгоритму?
Програм су реализовали стручњаци, истраживачи, универзитетски професори, новинари, едукатори и практичари из области медија, образовања, комуникација, друштвених наука, информационих технологија и вештачке интелигенције: доц. др Виолета Кецман, проф. др Тамара Вученовић, доц. др Маја Вукадиновић, проф. др Далибор Петровић, проф. Владислав Стојичић, доц. др Добринка Кузмановић, Мила Бајић, доц. др Маријана Матовић, др Снежана Милин Перковић и проф. др Бојан Лазаревић.
Циљ кампа није само да учесницима понуди нова знања, већ да их подстакне да постављају питања, проверавају информације, преиспитују дигиталне садржаје и размишљају о последицама технолошких промена. Заједнички рад наставника и ученика треба да отвори простор за размену различитих искустава и погледа и да покаже да се на изазове дигиталног доба најбоље одговара повезивањем знања, искуства и критичког мишљења.“
