Градски Трг, Пожега, 16.6.2026.
Борисав – Бора Ђорђевић је одувек ратовао сам. Још од оног дана у Сутивану, на Брачу, када је, уживо одсвиравши своју ,, Лутку са насловне стране ” , приредио својеврстан културни шок. У време тада неприкосновених СФРЈ фестивала ( Београдско пролеће, Сплит, Опатија…), у време владавине шлагера, са углавном бесмисленим текстовима, појављује се ..Лутка”, која објашњава сурову стварност, на огољен и опор начин. До тада – нико није био тако директан.
Када је 15.августа 1978, у 15:15, у ресторану ,,Шуматовац“, основана Рибља чорба, прва песма коју је група вежбала била је ”Лутка са насловне стране“.
Много година касније, 2006, настаје песма за коју Бора навео да је најлепша љубавна песма коју је икада написао. Реч је о песми ,, Минут са њом“ Њен рефрен гласи овако:
”Како је све то почело?
Као из ведра неба гром,
Када би била крај мене сада ,
Годину дајем за минут са њом.“
Доиста, како је почела љубав између гимназијског Бенда и Рибље чорбе? Тако јака, хипнотичка и инспиришућа, да смо се вратили на прва три албума ( уз изузетак ,,Да, то сам ја” и ,,Равнодушан према плачу”) и решили да направимо мало амбициознији наступ, сачињен од тих дивних, старих песама ? Можда је професор енглеског сугестивно деловао на чланове бенда ? Можда су они, и без њега , већ знали неке песме, па су само пустили клицу да, додатно, проклија? Можда су те Борине, Бајагине, Мишине, Рајкове и Енцове песме у овом ,,модерном” времену засијале још јачим сјајем, фасцинирајући оне тинејџере који добро знају да ” вештачке се звезде праве, што певају као фол”, као и да ,, неке полуголе краве убијају рокенрол? ”
Какогод, гимназијски Бенд их је ,16. јуна, у подне, на Градском Тргу, представио не баш малом броју окупљених, узевши све околности у обзир. Неким ученицима из Бенда ово је био први већи јавни наступ. Но, трема је брзо нестала, па је, на самом почетку, уз мање девијације које су правили миксета и микрофони, зарежала гитара из увода у ,, Рокенрол за кућни савет,“ на опште одобравање присутних. Следиле су, затим, и остале песме са сет -листе, све до ултимативне ,, Равнодушан према плачу, ” коју је потписник ових редова певао и на сахрани Боре Ђорђевића, упркос хору чачанске Гимназије који је изводио наручену ,, Погледај дом свој, анђеле…”
Уморни, знојави и промукли, ( тако, ваљда и треба после рок наступа!), решили смо да, крајем лета, кренемо са увежбавањем материјала за Рибља чорба, vol.2…Можда нас, у међувремену, у врелим летњим ноћима, посети и дух Бранимира Штулића Џонија ( прича се да, као у Магбету, посећује неке од нас из бивше СФРЈ), те Бенд крене у том правцу…Деси ли се то, наша ће порука бити ,, Обрати пажњу на последњу ствар.”
Проф. Слободан Петровић
https://www.facebook.com/100063689617627/videos/pcb.1680596427406662/3401010100060559
https://www.facebook.com/share/p/1D83UrHgdH/
