22.11.2019.године ученици првог и другог разреда су посетили изложбу ,,Српски краљевски портрети“ у Дому Јеврема Грујића.
Дом Јеврема Грујића у Светогорској улици 17. саграђен 1896. године по пројекту познатог београдског архитекте Милана Kапетановића, прва је зграда коју је заштитио Завод за заштиту споменика културе Београда, одмах по оснивању 1961. године.
Заједно са уметничком збирком, он представља споменик културе од великог значаја за Републику Србију. Kао једина чланица Удружења европских Историјских кућа из наше земље, Дом Јеврема Грујића представља културну баштину Србије у свету.
У овом здању су током два века живеле историјске личности значајне за српску државу и дипломатију. Током седам генерација дипломатске традиције сакупљено је преко 500 уметничких дела из различитих периода, која данас чине збирку, самим чудом спашену током протеклих времена. Већина дела су чак једно време била закопана у подруму куће током Другог светског рата, како би се спречило њихово одузимање од стране Немаца.
Истакнуте личности које су живели у овој кући су: Теодор Хербез – Министар Kњаза Милоша Обреновића, Јеврем Грујић – државник и дипломата, оснивач Либералне странке, Др Славко Грујић – истакнути политичар и дипломата, чијом заслугом је изграђена Универзитетска библиотека у Београду, Др Милан Ђ. Милојевић, амбасадор Kраљевине Југославије у Будимпешти, Берну, Бечу, Хагу и Брислу и други.
Радо виђени гости у Дому Јеврема Грујића били су представници културне и интелектуалне елите оног доба, писци, уметници, песници: Јован Цвијић, Симо Матавуљ, Јован Скерлић, Паја Јовановић, Милан Ракић, Урош Предић и многи други …
На самом улазу у овај необичан музеј ученике је топло дочекао г-дин Лазр Шећеровић, један од потомака српског министра и политичара, Јеврема Грујића. Највећи утисак на ученике оставиле су кустоскиње Невена Остојић и Јасмина Вучићевић, бивши ђак наше школе данас историчарка уметности. Оне су, током обиласка изложбе, откривале низ необичних детаља из биографија чланова краљевских породица. Сазнали смо да је краљица Марија Карађорђевић била прва Српкиња са возачком дозволом, те да је чувена Драга Машин била позната као преводилац за француски језик.
О самом музеју се могло чути низ необичних појединости:
У Дому Јеврема Грујића је 1912. тајно потписан савез са Бугарском.
После Великог рата, у зграду је смештено Белгијско посланство.
У данима борби за ослобођење Београда, октобра 1941. у њему је смештена партизанска болница.
На овој адреси, 1967. отворена је и прва дискотека у Београду, Дискотека код Лазе Шећера.
У кући је и вероватно најраскошније венецијанско огледало у Србији из 1775. године.
Најстарија вредност у Дому Јеврема Грујића је икона Јована Kрститеља из XVIII века, која је прешла Албанију.
Изложбу је посетио 51 ученик и Гордана Варница, проф.физике и Наташа Протић, проф.географије.
