Морало је, баш у децембру, да се деси књижевно – музичко вече посвећено ” Сујеверицама” Бранка В. Радичевића.

Јер, како би Бранко рекао, ” не може се у месопуст пре месојеђа”. И не може се владати енглеским, немачким, руским и осталим језицима ако свој, српски језик, не знамо у танчине…
” Сујеверице” и друге речи у овој књизи објављене Бранко је годинама сакупљао, писао записивао, неке и измишљао. И то на повеликом простору, од Рашке, преко Мораве, Драгачева, Голије, Златибора, Увца и Златара. На свакојаким местима – свадбама, вашарима, саборима, железничким станицама, по крчмама, на пијанкама, по црквама, сељачким кућама, крај огњишта, крај пута, веома често на гробљима, по апсанама, на пијацама.

На топао пријем су ” Сујеверице” наишле код ученика и професора наше школе. Поготово неке од њих…” Завођење”, ” Како се постаје стогодишњак”, ” Алакурача,” ” Сиџим” “Знак распознавања”…само су неке од, чини се, оних најинтересантнијих. И морфолошки, и значењски. Богатство језичке грађе Бранкове ученицима су покушали да гласовно дочарају професори Милош Јовановић, Петар Матовић и Слободан Петровић, уз техничку и музичку асистенцију агилног професора Србољуба Стефановића.

Следећу промоцију ” Сујеверица ” заказујемо за пролеће, у нешто другачијој форми. Но, до тада, како би Бранко рекао, ” киша ће да пали, а сунце да гаси”.

проф.Слободан Петровић