Дебела Гора, слично као и суседна планина Оровица (прекопута магистралног пута ), налази се у сенци две много познатије и посећеније планине, Овчара и Каблара. Иако није тако атрактивна као поменуте две, и ова планина има својих чари. Поготово за оне који воле да пешаче кроз шуму.
Дебела Гора се налази одмах поред Овчара. Граница између ове две планине је ауто камп у Овчар Бањи. Дакле, са једне стране магистрале (и Мораве) су Каблар и Оровица, а насупрот њима су Овчар и Дебела Гора.
Планинари Гимназије, њих 34, у пратњи проф. Верице Богићевић, и водича, проф. Слободана Петровића, кренули су возом из Пожеге, тачно у 7.57. Након перипетија са ревносним, готово ригидним кондуктером и возним картама, и удобне вожње од 17 минута, стигли смо на реновирану и угладјену железничку станицу Овчар бања. Снабдевши се водом,прешли смо старо корито , скренули десно и одмах ушли у шумску стазу, тзв 6А. Стаза је одлично маркирана, али ипак треба пажљиво пратити маркације и бити концентрисан. Успон до врха Бранојевац није баш лаган, има око 2,5 сата хода, уз савлађивање висинске разлике од 510 м. Цела кружна стаза дугачка је 10 км.
Одмах на почетку стазе налази се и пут који води до Мораве (20 м надесно).
Након 2 сата хода долази се до прве раскрснице. Ту се налазе три маркиране стазе. Стаза која иде надоле води до пећине Кађенице (стаза 5а). Стаза право и узбрдо води на Бранојевац (пола сата хода). А стаза десно од стазе за Кађеницу води до 3 минута удаљеног видиковца. Са овог места је заиста леп поглед на Западну Мораву и село Јелен до,што смо искористили за фотографисање, у малим групама, а што се може видети на нашим фотографијама.
Након 20 минута хода долази се до још једне раскрснице. Овде све пише на путоказима, тако да нема потребе за даљим објашњењем. Врх Бранојевац (791 м) је на 5 минута одавде.
Сам врх се налази у шуми, комбинацији букве и четинара. У њој смо направили паузу од готово 40 минута, осушили и затегли опрему, појели наше последње пљескавице и попили сокове ( хвала директору, проф. Драшкићу на агилности )
Од врха смо се, преко села Планинци и Дучаловићи, спуститили право у Овчар Бању, поред Бањског потока. Тако смо направили пун круг од неких 10,5 км, од који је барем 4,5км било узбрдо! Честитка за све младе гимназијске планинаре, и позив да и следеће акције буду на овом нивоу.
Проф. Слободан Петровић
