У холу школе, 24.11.2023.године, изведен је јавни час према СМЕРНИЦАМА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ И РЕАЛИЗАЦИЈУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА У ШКОЛСКОЈ 2023/2024. ГОДИНИ – ДАНИ ДЕМОКРАТСКЕ КУЛТУРЕ У ШКОЛАМА
Фокус је био на развоју позитивних људских вредности, унапређивању односа заснованих на поштовању, сарадњи и солидарности уз уважавање различитости.
Час повезује биографије „вештице Ањези“, Ксеније Атанасијевић и Ајзак Мерит Сингера. Заједничко за све је прича о историји феминизма.
Час припремили:
Професори: Раде Милићевић, Небојша Варница, Милош Јовановић, , Зорица Вукајловић, Гордана Варница
И ученици Јана Поледица, Ана Диковић, Лана Војск, Милица Вучићевић, Луна Милићевић и Мина Ћирковић
Филозофија – проблем бића, мноштва и кретања
https://filozofijagsm.files.wordpress.com/2020/10/fragmenti-elejaca.pdf
друштвени покрети – феминизам
http://www.prafak.ni.ac.rs/files/zbornik/sadrzaj/zbornici/z24/09z24.pdf
https://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi11.pdf
Etika feminizma Ksenija Atanasijević
Историја – биографски подаци, узрочно последичне везе и односи, два система света ( Галилео Галилеј), погрешни преводи који су мењали ток историје.
Математика – допринос Марије Ањези математици
Француски језик – рад на тексту, читање и интерпретација одломака из докторске тезе Ксеније Атанасијевић
La doctrine métaphysique et géométrique de Bruno
Физика – докторска теза Ксеније Атанасијевић о Ђордану Бруну
,,По Бруновом учењу космос је бескрајан, али нема центар, што значи да је свака тачка универзума његово средиште. Међутим, иако је универзум бесконачан, он садржи нешто недељиво и јединствено, а то су три врсте минимума: метафизички ( а то су монада или број), просторни ( попут тачке) и физички ( атом као елемент тела) . Монада је недељива супстанција духовне природе, пантеистичко биће космоса. Отуда се, према Бруну, дељење материје не може пружати до у бесконачност, већ се мора доћи до најмањег, недељивог дела.“ ( из доктората Ксеније Атанасијевић)
Коцепт часа је заснован на преплитању фрагмената из биографија славних научница које су шириле домен устаљених делатности и улоге жена, излазиле из прегаче и, напуштајући понуђен миље, стварале непролазна дела. Ту је и прича о екстравагантном, себичном, харизматичном, немилосрдном проналазачу који је највише допринео развоју феминистичког покрета „ до друштвеног напретка може се стићи и преко најсебичнијих мотива“. Желећи да направи справу „која би, бар на неко време, ућуткала жене“, Сингер је направио револуцију у њиховом друштвеном положају
Ксенија Атанасијевић – жена која је поранила век
( однос филозофских и научних метода )
Приказ живота и дела прве жене – доктора наука која је одбранила тезу ,,Бруново учење о најмањем“ – ренесансни мислилац говори о последњим недељивим деловима материје De Triplici Minimo et Mensura . У делу Етика феминизма обухваћени су они њени радови у којима се она бавила темом жене. Већ на први поглед пада у очи да је Ксенија Атанасијевић написала много таквих текстова, у разним жанровским облицима и у веома широком тематском оквиру. Писала је о: филозофији феминизма; третману жене у филозофским и литерарним делима; затим о стваралаштву жена, животима истакнутих жена и њиховим достигнућима; феминистима и антифеминисткињама; борби жена да остваре политичка, економска и социјална права; организацијама жена код нас и у иностранству; блискости феминистичке и пацифистичке идеологије
Versiera Agnesi
Иза “вештичије етикете” која је плод неспоразума, односно погрешног превода – на италијанском крива је названа veresijera (витица, локна), та реч је изведена од латинског veretereшто је скраћеница од avversiera(жена ђавола, ђавоља жена) крије се једна од најинтересантнијих жена научница свих времена. Залагала се за право на школовање жена.
Биографија Ђордана Бруна
Ђордано Бруно је више од сто година присутан у српској култури. Налазимо га у текстовима значајних и мање значајних аутора; неки од тих текстова имају превасходно информативни карактер и теже да прошире у свом времену информације и знања о том великану. Други су, пак, покушали да крену у дубље истраживање суштине Брунове филозофије. И једни и други, у сваком случају, носе обележја својих духовних и идеолошких видика, а изражавају, неко више неко мање, и свој лични емоционални став. Посебно богат и инспиративан однос према делу Ђордана Бруна налазимо код Ксеније Анастасијевић која је за Брунову мисао везала и добар део сопствене научне и људске судбине.
Одбрана доктората на тему,, Бруново учење о најмањем“
Атмосфера одбране доктората. Рад на историјским изворима, дневницима и записима, сведочење др Ђорђа Вида Томашевића о догађају који је поделио Београд.
Исход те расправе неизвестан је. На једној страни, такав ауторитет какав је Бранислав Петронијевић, који је подржава, а на другој, изгледа, готово сви остали. Неки професори Београдског универзитета предлажу да се са избором сачека док Ксенија не штампа дисертацију на француском и док европска критика не изрекне повољну оцену о делу.
У то време на факултетима у целој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца није било ниједне жене у наставничком звању доцента. Да ли ће Ксенија Атанасијевић направити тај продор у свет у коме су суверено доминирали мушкарци?
Ајзак Мерит Сингер
(Питстаун, 27. октобар 1811 — Пејнтон, 23. јул 1875) је био амерички глумац, проналазач и предузетник који је 1851. године патентирао усавршену шиваћу машину за широку употребу и основао предузеће Сингер, које је убрзо после тога постало највећи произвођач и дистрибутер шиваћих машина, најпре у Северној Америци, а затим и на свету. Он је оснивач онога што је постало једно од првих америчких мултинационалних предузећа, Сингерова компанија шиваћих машина.
Феминизам је збир друштвених покрета и идеологија чији је циљ дефинисање, успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних и социјалних права жена. Залаже се за ослобођење жена од насиља, сексизма и традиционалних женских улога (домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта) и за прихватање жене као целокупне личности. Покрет се такође бори за остварење економске и политичке равноправности жена. Посебно се бави указивањем на постојање опресије у свакодневици, њеном предочавању јавности и третману жртава. Идеја покрета је уједињење жена како би се превазишла дискриминација.
,,.. А и наш живот је фрагмент у космичком циклусу. Треба их држати заједно, све те окрњене приче, које су заправо есенција, суштина у најчистијем облику. Зато су пријатељи важни. Пријатељи. Прави пријатељи, не познаници и колеге. Пријатељ је наше удвојено биће, особа која носи део наше душе у себи, саговорник који није нужно присутан, ослонац који је увек са нама, човек чије трагове одсуства непрекидно осећамо…“
Одломак из романа Зорана Пеневског ,,Елегија о белој девојчици“ ( о Ксенији Атанасијевић – нашој првој филозофкињи)
