Огледни час „Магнетизам у органским молекулима; нуклеинске киселине “



У Гимназији „ Свети Сава“ 13.10.2022.године одржан је огледни час (тематског планирања) којим је међусобно повезан наставни садржај биологије и физике.  

Час је садржао многе корелације:

Настава математике: рачунски задаци, десни триједар, векторски производ

Настава историје: истроијске прилике у време великих научних открића

Настава енглеског језика коришћење литературе на енглеском језику

Настава историје: прича о Џејмсу Вотсону,Френсису Крику и Розалинди Френклин и Нобеловој награди

Настава информатике: хистерезис има примену у формирању бинарног кода  –  0 и 1

          „Улога корелативног приступа у настави може бити различита. Понекад се он укључује у наставни процес ради мотивисања ученика да прошире гледишта на тему која се интерпретира. У одређеним случајевима везује се за методичку радњу локализовање (нпр. у одређени историјски контекст), а његов основни задатак је да омогући остваривање функционалних  циљева наставе и да утиче на проширивање специфичних ученичких знања о наставној јединици која се проучава, као и на стицање општих знања. Тиме се омогућује широко постављање могућих наставних проблема и њихово решавање уз заузимање различитих тачака гледишта као полазишта у разматрању истог или сродног садржаја. Промишљене корелације (и унутар једног предмета и међупредметне) доприносе остваривању принципа рационализације, као и принципа очигледности, при чему се, у склопу обавештајних метода, посебно активира метода показивања..“ ( Зона В. Мркаљ: Значај корелативног приступа у новим програмима наставе и учења).

Идеја за овакав час потекла је након анализе допуне правилника о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику. Час је покушај ауторки  да се наставно градиво интегрише, појмови обједине и уобличе, те да им се нађе примена у настави сродних предмета.

 „Области као што су секвенцирање генома, мета-геномика, мулти-омике (геномика, транскриптомика, протеомика,метаболомика, епигеномика…), анализа микробиома, употреба вештачке интелигенције у истраживањима и примени, биоинфор-матика, синтетичка биологија – захтевају интердисциплинарну сарадњу биолога, хемичара, физичара, математичара (статистичара,data-scientists) и IT-стручњака. Кроз различите облике активног учења о овим областима, ученици треба да стекну увид управо у ту интердисциплинарност, али и да је, кроз одговарајуће активности, искусе. У групном раду, ученици могу да истраже најсавременија достигнућа у овој области, као и њихову примену у индивидуализованој медицини (превентивној бризи о здрављу, заснованој на индивидуалним подацима, али и лечењу болести са већом или мањом наследном предиспозицијом…)“ –  Службени гласник, август 2022.

Пример:

Магнетни хистерезис је појава при којој намагнетисаност феромагнетног тела не зависи само од актуелне вредности магнетног поља, већ и од претходних магнетних стања.

Хистерезисна крива: крива првобитне магнетизације је означена плавом бојом, док је касније понашање при обрнутој магнетизацији исте јачине означено зеленом бојом.

Крива унутарплућног притиска

У физиологији познат је пример хистерезиса дисања. Ту се показује да запремина плућа код удаха расте спорије него што пада при издаху.

Позитиван исход часа је да су ученици повезали градиво два предмета и увидели примену стечених знања, те да им се веома допао интердисциплинарни приступ обради наставних садржаја. 

Посебно су се истакли ученици: Виолета Јоксимовић, Михаило М.Стојановић, Николија Марковић и Коста Стаматовић.

Предложено је истраживање појаве хистерезиса у информатичким наукама, економији итд.

Напомена:

Ауторке часа ће предложити да изведени час уђе у наставну праксу, те да се уврсти у Школски програм и бива извођен сваке године у оквиру наведених наставних тема.