На предавању , презентацији, коју су припремили чланови ове секције могло се научити о флори и фауни великог броја интересантних планина.
Занимљива прича присутне је, из учионице, изместила на далеке координате о којима маштају најхрабрији алпинисти. Била је то прилика где се могло научити о важности очувања природе.
Слушали смо о Монт Еверест – у , највишем планинском врху на Земљи и највишој тачки на земаљској континенталној кори ( према мерењу је висина топографског врха од 8.848 m изнад нивоа мора), о угроженим врстама животиња које преживљавају хибернирајући током најхладнијих месеци.
Уследила је прича о врху К2 који се протеже преко границе Пакистана и Кине у региону Кашмир. Постоји само неколико врста које су прилагођене овим екстремним условима и може преживети на падинама и падинама.
Неке од птица које су највише прилагођене овим неповољним условима околине могу да лете у неком од окружења. Што се тиче биљака, опстају само маховине, лишајеви и друге ниске биљке које расту у и између стена. Висине на којима расте су знатне, али не досежу највишу тачку.
Затим смо упознали Килиманџаро. Унутрашње падине Килиманџара су изразито плодне због вулканског пепела и на њима успева густа шума, док су испод травната подручја у којима обитавају слонови, лавови и друге саванске животиње. Међу најинтересантнијим нашао се жутопрсни нектарник (Nectarinia famosa).
На предавању се чуло о Аконкагви у Аргентини. Са скоро 7.000 m, Аконкагва је највиши врх ван Азије. Верује се да има највећу стопу смртности од свих планина у Јужној Америци — око три годишње — што јој је донело надимак „Планина смрти“. Више од 100 људи је умрло у Аконкагви од када су записи почели
Монблан је највиши врх Алпа и највиши врх западне Европе. Висок је око 4807 метара. Монблан се налази на граници Француске и Италије.
Врaтивши се са далеких координата, гимназијалци су присутнима указали на лепоту планина у нашој земљи. Пре свега Копаонику, где расте копаоничка љубичица, Панчићева оморика, Панчићева поточарка. Затим смо чули о Старој планини и врховима Миџор и Суво Радиште, потом о Ртњу, Тари и Златибору.
Међународни дан планина је установила Генерална скупштина Уједињених нација и обележава се сваке године од 2003.године у циљу развијања свести о важности планина, те да би се радило на позитивним променама на глобалном нивоу.
Планине су наш природни драгуљи. Оне су дом за 15% светске популације, домаћини су половини биодиверзитета света и обезбеђују свежу воду за свакодневни живот половини човечанства за одржавање пољопривреде и снабдевање чистом енергијом.
Интересантну причу о планинама презентовали су ученици:
- Магдалена Николић III3
- Ивана Плазинчић III3
- Анита Трипковић II2
- Емилија Радовановић II2
- Јелена Илић IV3
и професорка биологије – Биља Баковић
