Поглед ка звездама кроз бодљикаву жицу



Поглед ка звездама кроз бодљикаву жицу

( о научницима јеврејског порекла)

Час изведен према СМЕРНИЦАМА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ И РЕАЛИЗАЦИЈУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА У ШКОЛСКОЈ 2023/2024. ГОДИНИ – ДАНИ ДЕМОКРАТСКЕ КУЛТУРЕ У ШКОЛАМА

Час је резултат сарадничке наставе историје, математике, физике, биологије, хемије. Главна тема је положај научника јеврејског порекла, холокауст и антисемитизам.

Час су осмислили и припремили професори: Милош Јовановић, Биља Баковић, Биљана Радовић, Гордана Варница и Небојша Варница.

И ученици:

Биологија – Јелена Илић, Антонина Гавровић, Луна Милићевић

Хемија – Никола Вилимановић, Ђорђе Јелић Математика – Мина Ћирковић

Историја – Дуња Радуловић, Дуња Брашанац

Физика – Сандра Јаћимовић, Михаило Митић, Ивана Божић

Реализацији часа су допринели сви ученици одељења IV3 припремивши плакате, препоруке литературе, филмове, музику, декор.

Час је замишљен као шетња кроз бурну историју ХХ века и биографије научника који су, само због свог јеврејског порекла, дожживели прогон, ускраћивање права, оспоравање научних теорија , чак и били жртве Холокауста . Неки од њих су: Алберт Ајнштајн, Розалинд Франклин, Лиза Мајтнер, Адолф фон Бајер
Фриц Хабер, Норберт Винер, Џон фон Нојман и Херман Минковски . Тема је имала изузетан утисак на ученике Вишегодишње систематично проучавање наставне грађе и темељан однос према раду, били су довоан услов да се овакав изазов савлада. Ученици су обрадили не само  допринос физици, хемији, биологији, физици и математици од Ајнштајна до савремене хемичарке, добитнице Нобелове награде за хемију 2009.године, Аде Јонат, већ су успели да сложе узрочно – последичне догађаје у целину. Особито је издвојен пример цитата Алберта Ајнштајна: „ Можда чак и више него због своје сопствене традиције, јеврејска група је успешно напредовала због угњетавања и антигонизма на које је стално наилазила у свету и око себе. Овде бесумње лежи један од главних разлога њеног вишемиленијумског одржања.”

Collier’s Magasine, NY, 26 of Nov 1938.

Детаљном анализом извора, ученици су сложили у историјски оквир овај навод и увидели да је он настао пре холокауста Ни сам АЈнштајн није знао какво крвопролиће чека његове сународнике. Често оспораван, Ајнштајн је мир потражио у САД. „ Сто људи против Ајнштајна“ је један од покушаја да се нове идеје зауставе ,,Да нисам у праву, био би довољан један човек“ – говорио је славни научник.

Aryan or Jewish Science ( ,,Аријевска“ или ,,Јеврејска наука?“ како су  два Нобеловца  Филип Ленард и Јоханес Штарк покушали да, критикујући Ајнштајнове идеје,  провуку тезу да  се стереотипне расне карактеристике показују у научном мишљењу. Фирери нове физике – назвала их је тадашња, на срећу , нису били већинска научна јавност.

                 Можда највећу пажњу присутних привукла је прича о еугеници  и развој идеје преко Линеа, Галтона, Девенпорта. Еугеника је примењена наука или био-социјални програм за побољшање и контролу људске врсте и то тако што би требало спречити „инфериорне људе“ да имају потомке

Уследила је прича о  Розалинд Елси Франклин- британској биофизичарки и кристалографкињи. Њен рад садржи кључни допринос разумевању фине молекулске структуре ДНK, РНK, вируса, угља и графита. Најпознатија је по раду на ДНK јер дезоксирибонуклеинска киселина има есенцијалне улоге у ћелијском метаболизму и генетици.

            Упркос томе што је поседовала високе етичке критеријуме ,,oсоба хладне супериорности“ ( како су је сарадници описивали) сукобила се са колегом Морисом Вилкинсом, који је без њеног знања обелоданио “фотографију 51” научнику Џејмсу Вотсону, који је такође изучавао ДНK. Kрик и Вотсон су 1953. објавили модел ДНK и на основу тога касније добили Нобелову награду. Комитет није уврстио Розалинд.

Розалинд Френклин је рођена у богатој и утицајној јеврејској породици. 1946. одлази у Париз и почиње да се бави дифракцијом x-зрака, што потом доводи до њеног открића “тајне живота”, односно структуре ДНK, кад је 1951. прешла у Лондон на Kинг’с колеџ. Ту је направила фотографије А и Б облика ДНK на апарату који је сама усавршила, а “фотографија 51” постала је чувена као кључни доказ у идентификацији струкутуре ДНK.

                 Лиза Мајтнер ( мајка нуклеарне бомбе) оспоравана и као жена ( Макс Планк је сматрао да је наука мушка дисциплина) и као ћерка јеврејског адвоката. Због научног рада је морала да пређе у протестанте, али је заувек оспоравана због јеврејског порекла

Норберт Винер је био пионир кибернетике, али након што су Сједињене Државе бациле атомску бомбу на Јапан 1945. године, био је дубоко згрожен војним операцијама које су користиле науку и технологију за стварање оружја за масовно уништење, па је тако одбио позив да учествује у Пројекту Менхетн и одбио разна средства за истраживање које је обезбедила војска. 

                 Маргарет Кан и њена сестра су се водиле као нестале особе након депортације у Пољску. Била је немачка математичара и међу првим женама које су докторирале у Немачкој. Њен докторски рад био је на тему ‘’Типологија алгебарских кривих ’’. Нажалост, због свог јеврејског порекла била је жртва Холокауста у Другом светском рату

                 Фриц Хабер – сматра се „оцем хемијског рата“, јер је развио хлор и друге бојне отрове током Првог светског рата. Иако је помогао немачкој ратној машинерији, због јеврејског порекла је био присиљен да 1933. емигрира из Немачке. Многи његови рођаци су страдали у немачким концентрационим логорима

                 Холокауст или Шоа (хебр. הַשׁוֹאָה, HaShoah (haŠōʾā)  “велика несрећа”) је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским и политичким групама људи током Другог светског рата од стране Нацистичке Немачке и њених сарадника. У ране примере холокауста укључују се прогон током Кристалне ноћи и Еутаназијски програм Т-4, што се касније развило у употребу одреда смрти и концентрационих логора, као и масовне и централно организоване покушаје да се усмрти сваки могући припадник група на које су циљали нацисти. Жртве обухватају и 1,5 милиона деце.

                 Најновија научна студија открила је да се траума жртава Холокауста епигенетским наслеђем пренела на наредне генерације.

                 Посебан сегмент часа је премошћавање дистанце између класичног приступа, где се за овакву тему дуго ради на проучавању писаних извора, и модерне концепције где млади проналазе информације на интернету и друштвеним мрежама. Стекао се утисак да су ученици свесни утицаја виртуелног окружења, те да знају да су нови медији и друштвене мреже покретачи револуционарних друштвених промена, да добро служе ауторитарним режимима и да желе да постану оперативни систем наших живота. Тиме је могућа глобална манипулација која је, са становишта демократије, неприхватљива.

                 Тако смо, од матуранткиње Дуње Брашанац, на питање:  Има ли данас антисемитизма:

                 „На жалост, одговор је да. Последњих неколико година били смо сведоци бројних поражавајућих догађаја широм Европе и света који промовишу мржњу и  антисемитизам. Само неки од примера таквих неприхватљивих догађаја су оружани напади (нпр. напад на јеврејски супермаркет у Француској 2015, при чему је убијено четворо Јевреја или напад митраљезом на Јеврејски музеј у Белгији 2014.), скрнављење синагога, јавни натписи са антисемитским порукама (нпр. 2017. у њујоршком метроу било је исписано ,,Јеврејима је место у рерни”), јавно паљење Давидових звезда и израелске заставе итд.

    Још једна несхватљива појава у данашњем друштву је и порицање Холокауста, нарочито од стране јавних личности које имају велики друштвени утицај (нпр. амерички репер Kање Вест који је чак био и кандидат на последњим председничким изборима САД-а). Ово је посебно бизарно обзиром да се Холокауст десио у релативно скорој историји и још су живи људи који су га лично преживели.

    Последњих година дошло је и до наглог скока у порасту ултра-десничарских и нео-нацистичких покрета широм Европе, а нарочито на Блиском истоку са обзиром на сукоб Израела и Палестине. Kао последица тога, појављује се све већи број исламских екстремиста, чији антиционизам прераста у антисемитизам.

    На жалост, све више младих људи се прикључује ксенофобичним покретима као што је покрет ,,Скинхеад”. У питању је неформалних група коју чине најчешће мушкараци у 20-им годинама који носе посебна обележја како би се међусобно препознавали (обријане главе, чизме са белим пертлама, увредљиве ознаке на одећи и телу као што је кукасти крст итд.). У основи овог ,,покрета” налазе се нацистичке, расистичке и шовинистичке идеје.

    У последње време дошло је до забрињавајућег повећања нео-нацистичких маршева у Европи и сличних јавних инцидената. Само у Немачкој, у периоду између јануара и јуна 2023. године, одржало се чак 110 јавних нео-нацистичких маршева који промовишу кршење најосновнијих људских права у сваком смислу.

    Едукација је једини начин да се спречи понављање злочина као што је Холокауст. Без едукације, у друштву се ствара простор за појаву нетолеранције, ксенофобије, расизма, мржње и између осталог и антисемитизма. Едукацијом младих људи граде се моралне вредности и потреба за супротстављањем сваком злу које проистиче из незнања, примитивизма, ксенофобије, стереотипа итд.“

                 За припрему часа су коришћени многи извори. Осим школских уџбеника, анализирана су следећа издања:

Приручник за учење о холокаусту у издању Савеза јеврејских општина Србије, 2012. год.

https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2019/03/prirucnik-primera-dobre-prakseDemokratska-kultura-u-skolama.pdf

Хана Арент Ајхман у Јeрусалиму.pdf

http://makabijada.com/jopancevo/images/new/edjk%202014%20Istaknute%20zene%20jevrejskog%20porekla%20PDF.pdf

Истакнуте жене јеврејског порекла ( Поводом Европског дана јеврејске културе)

Aryan or Jewish Science – kako su dva Nobelovca optužila Ajnštajna za ,,jevrejsku fiziku“

https://www.scientificamerican.com/article/how-2-pro-nazi-nobelists-attacked-einstein-s-jewish-science-excerpt1/

Стварање нове физике , аутор Армин Херман, Грађевинска књига

Живот са Албертом Ајнштајном, Радмила Милентијевић, Матица српска

Мој поглед на свет, Алберт Ајнштајн, Грађевинска књига

Антидруштвене мреже – Како нас Фејсбук раздваја и подрива демократију Сива Вајдијанатан

Препорука за читање

Аријана Нојман: „Кад је време стало“.

Аријана има више награда за допринос култури сећања: Winner of the “Dayton Literary Peace Prize” 2021
Winner of the 2020 “National Jewish Book Award” for best memoir