У петак 19. маја 2023. године одржана је дебата са фокус групом ученика наше и осталих средњих школа из Пожеге на тему: Положај и потребе младих у Пожеги и околини.
Из наше школе била су укључена три учесника: Ђорђе Полугић , ученик IV2, Михаило Жунић, ученик IV3, и Марта Весовић, ученица IV3 методом „лице у лицеˮ. Реч је о испитивању положаја, ставова и потреба младих на тему информисања и активног учешћа у културном животу локалне заједнице.
Модераторка овог истраживања била је Андријана Митровић.
Наши ученици пристали су да буду део узорка једног великог истраживања о положају и потребама младих у Републици Србији. Ово истраживање треба да послужи као основ за усмеравање активности у омладинском сектору и планирање пројеката који ће имати утицај на унапређење квалитета живота младих у складу са њиховим потребама као и јаснији приказ тренутног стања и могућност за поређење са актуелном ситуацијом у чланицама Европске уније.
Културa знaчaјно доприноси формирaњу идентитетa и осећaју припaдности младих својој зaједници. Тaкође, онa утиче нa ствaрaње друштвених вредности.
Притом знамо да културa није сaмо вaжaн aспект за провођење слободног временa млaдих, односно млaди не сaмо дa могу бити корисници културних догaђaја и конзументи културних производa, већ често делују (про)aктивно, кроз рaзличите облике сaмооргaнизовања у подручју уметности и културе.
Већина ученика у просеку дневно има на располагању пет сати слободног времeна које најчешће проводе гледајући телевизију, слушајући музику, за рачунаром, бавећи се спортом или, проводећи време у кафићима, док неколицина посећује културне манифестације; мали број средњошколаца чита књиге само кад мора – за лектиру, и немају интересовања да прочитају нешто друго, читају у просеку једну књигу годишње не рачунајући обавезну лектиру. Овај пресек стања који имамо, а тиче се младих и њиховог односа према свему што чини култура и њихово конзумирање исте је врло забрињавајуће. Задатак и обавеза институција културе и образовања је да кроз организације и деловање ”направе ” да култура постане један од алата младих за квалитетнији живот.
Међутим, да ли су млади као један од најважнијих чланова друштва свесни овог значаја?
Какав је њихов ангажман и интересовање за културу?
Које су препреке за њихово активно учешће из области културе?
Да ли је реч о недостатку времена , ресурса, интересовања?
Зашто млади све више времена проводе у разоноди и рекреацији?
Да ли такво понашање утиче на развој интелектуалних, вредносних и моралних потенцијала?
Ово су нека питања која су постављена нашим ученицима и у разговору са њима открили смо како и на који начин се укључују у културна дешавања и да ли их има у нашем граду.
Присутни ученици су навели да су млади најчешће преокупирани друштвеним мрежама (Тик ток, Whats app, Инстаграм, Јутјуб и осталим платформама које омогућују постављање било ког садржаја). Наведене друштвене мреже негативно утичу на слободно време младих. Било какви друштвени центри се изузетно ретко помињу. Такође наводе да у граду не постоји много културних садржаја који би били интересантни младима. Издвајају Међународни студентски камп инетеракција – фестивал кратког документарног филма. Филмове бира Дејан Петровић, уметнички директор и селектор Фестивала, који је и награђивани редитељ.
Стилски и тематски различити ови документарци су у протекле три године запажени од публике и жирија и на најзначајнијим фестивалима широм света.
Такође ученицима је занимљив програм ”Слободне зоне” где се приказују документарни и играни филмови, изузетно запажени на глобалној ангажованој филмској сцени. Ту млади имају прилику да погледају филмове који су освојили највеће награде или показали потенцијал код публике и критике од Берлина до Кана и других великих светских филмских манифестација.
Прошле године програм турнеје Слободне зоне у Пожеги отворен је филмом ”Троугао туге”, победником прошлогодишњег Канског фестивала.
Ученици као културне активности наводе и такмичења у поезији, музичке концерте и фестивале, ликовне изложбе а посебно издвајају Фестивал науке и уметности – Гимфест у Гимназији. Фестивал науке је постао традиционални догађај у нашој школи – на штандовима ученици представљају бројне садржаје из области природних и друштвених наука . Гимфест је прилика да се најбољи гимназијалци ”врате” у своју некадашњу школу сада као научници, академици, еминентни стручњци код нас и у свету.
У нашем граду повремено има занимљивих музичкиг манифестација. Један од најзанимљивијих музичких програма сигурно је рок фестивал „Магленијада” који следеће године слави јубилеј од деценије постојања. На овом фестивалу окупљају се бендови углавном из западне Србије а обавезно је и гостовање једног афирмисаног бенда, наводи Михаило Жунић.
Ђорђу се свиђа радио емисија ”Жута минута” емисија која се емитује радним данима од 12 до 14h на Радио Ужицу.
Ђорђе наводи: ”Аутор емисије, Никола Митровић је јединствен, прави и најбољи ужички водитељ. За десетак година направио је круг радећи по ужичким радио станицама и постао ”Никола жута минута”, засигурно најпопуларнија */”ужичка фаца”.
Михаилу се свиђају подкасти у којим се млади питају за теме. Сматра да су то најновији медији који су пријемчиви младима. Наводећи пример Галеба Никачевића, бившег уредника Vice Србија, Михаило наглашава да му се нарочито свидео цео покрет табу културе у Србији који је Галеб успео да изнесе преко свог подкаста.
Његови гости су новинари, музичари, глумци, писци, редитељи и многи други људи различтих годишта који живе на различтим континетима и баве се различитим пословима.
Михаило наводи да у нашој гимназији ради драмска секција и да сваке године постоји могућност да се ученици укључе ако прођу на аудицији. Играње у позоришним представама, учешће на Академији за Дан школе ученици сматрају да је одличан начин да млади искажу своје таленете, креативност и енергију.
Марта Весовић каже да би волела да се у биоскопу у оквиру Центра за културу још више негује култура филмова, те да се једном недељно пуштају филмови који би младим људима били занимљиви а који се могу наћи на интернету, Јутјубу.
Ученици наводе да је од културних дешавања занимљив фестивал поезије ”Пожезија” који има за циљ да окупи пре свега младе песнике, али и да ту млади људи чују и афирмисане песнике попут Мирјане Бобић Мојсиловић, Љубивоја Ршумовића. Матија Бећковић, књижевник и академик био је гост овогодишњег фестивала поезије у Пожеги.
Од спортскиг дешавања, ученици издвајају Моси игре, текмичење у спортским дисциплинама где се укључи око 2000 спортиста из великог броја општина и градова широм Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине.
У склопу програма игара одржава се и такмичење особа са инвалидеитетом (Пара Моси) у стрељаштву, шаху и риболову .
Ђорђе Полугић каже да велику подршку у остваривању креативних па и уметничких потенцијала ученици добијајају из своје школе односно како он каже на бројним секцијама, вананставним активностима а и од квалитетних професора у Гимназији. Наводи да у његовој школи има доста надарених ученика који учествују на бројним такмичењима републичког и међународног нивоа из многих предмета. Такође да се њихови резулатати афирмишу преко извештаја, ђачког листа, сајта и фејсбук странице школе.
У Гимназији постоје изборни програми попут Уметности и дизајна, у којима генерално млади добијају простор за изражавање и дискусију, кроз било какво стваралаштво. Међутим, присутни ученици сматрају да је то ограничено неким етичким нормама.
Михаило Жунић каже да млади ретко гледају позоришне представе јер су најближа позоришта у суседним градовима, да ретко те представе буду у нашем биоскопу. Наводи да је недавно био сјајан репертоар и да је била добра посећеност. Позоришне представе се не гледају, јер млади немају навику а на жалост често и старији. Један од предлога био је да се у програму школа планирају одласци на позоришне представе, балет, оперу и да би то било јако занимљиво ученицима.
Генерално сви сматрају да се култура недовољно промовише. Такве активности би могле по школама да се више промовишу као што се то ради са приватним школицама страних језика.
На питање шта би још младима било занимљиво, присутни ученици предлажу отварање клуба за младе, теретане на отвореном, базен на затвореном, просторе за рекреацију и вежбање, волонтерски центар где би ученици са сметњама могли да се друже и социјализују. Ученици као један од главних изазова наводе недостатак простора и програма који у потпуности одговарају њиховим потребама и новим трендовима.
У школама предлажу огласну таблу: ‘Зид информисаности ” или дисплеј у холу школе са дневним и актуелним информацијама, могућност уређивања радио-емисија, трибине о ”вршњачком насиљу” , сос телефон и центар за вршњачко насиље.
У складу са тим, остваривањем ове мере обезбедио би се главни предуслов за подстицање младих да се активно укључе у волонтерске, образовне и културне програме и да квалитетно троше слободно време.
Ђорђе наводи да у граду недостаје да се чује ”глас слепих ”. Сматра да је потребно урадити реконструкцију плана града, звучне стазе до битних институција, звучне семафоре за слепе особе.
Ђорђе наводи да у Гимназији постоји Тим за инклузивно образовање, да постоје ученици који похађају наставу по индивидуалном образовном плану. Сматра да наставници углавном имају разумевања за ученике из осетљивих група.
Оно што би требало да се промени по Ђорђу јесте осетљивост за популацију младих којој и сам припада. Организација слепих Ужице која је задужена за подизање квалитета живота особа са инавилидитетом не препознаје потребе младих из осетљивих група, ни у информативном ни у материјалном смислу.
На питање које групе младих су највише дискриминисане, учесници дебате наводе да су то млади у руралним срединама, деца без родитељског старања, Роми, млади са породицом без сталног запослења.
У сарадњи са релевантним актерима омладинске политике треба подстицати и развијати програме препознавања изазова са којима се млади из осетљивих група суочавају у областима доношења одлука, активизма и волонтерства. Пре свега, треба развијати механизме јачања комуникације о значају укључивања младих из осетљивих група и промоције њиховог укључивања. Уочено је да се млади из осетљивих група не укључују довољно у акивистичке и волонтерске програме. Стога треба уложити веће напоре како би се обезбедило подстицајно окружење и ојачала друштвена улога младих кроз адекватнију подршку укључивању у процес доношења и спровођења одлука.
На дебати су била покренута и питања из екологије где су ученици навели да су заинтересовани за питања екологије али да се мало на том плану старамо: некотролисана сеча шума, дивље депоније, загађене реке, нехигијенско и магловито окружење. Наводе да, углавном немају информацију о степену загађења ваздуха и да не знају да постоје неке активности у школи и граду које се односе на еколошко образовање.
Сматрају да су пожељне секције и активизам на нивоу удружења при општинским организацијама за побољшање животне средине, повећање енергетске ефикасности .
Што се тиче менталног здравља и подршке у том правцу ученици наводе постојање психолошко-педагошких служби у својим школама, где сматрају да се обраћа и поверава велики број ученика, мада када је у питању обраћање за помоћ постоји стигма , деца се плаше да ће бити жртве ”исмевања” . Такође велики број ученика се поверава пријатељима или ”држе проблем” у себи.
У школама постоје програми подршке и превенције, организују се радионице на теме менталног здравља и вршњачког насиља, где су укључени и вршњачки тимови , Ученички парламент и педагошко-психолошка служба.
Ученици Пољопривредне школе наводе да у својој школи имају ” Тим пријатеља”, организацију за помоћ вршњачком насиљу коју чине педагог, три ученика и два наставника.
Наводе да је потребно саветовалиште при Дому здравља као и СОС телефони како би се обратили ученици којима је потребна помоћ. Сви присутни ученици наводе да се више осећају безбедно у својим школама него на путу од куће до школе. Посебно то наглашавају ученици Пољопривредне школе наводећи неосветљену пасарелу и псе луталице.
На питање како изразити неправду ученици наводе да су неки од начина следећи: преко Ученичког парламента, упитника, анонимних анкета , кутија за поруке.
Истраживање спроведено у форми фокус групе у коме су учествовали наши ученици, треба да послужи као основ за доношење на подацима заснованих јавних политика, усмеравање активности у омладинском сектору и планирање пројеката који ће имати утицај на унапређење квалитета живота младих у Србији.
Као главни резултат, истраживање треба да обезбеди континуитет у праћењу основних показатеља о обрасцима понашања младих, њиховим навикама, потребама и интересовањима у свим областима предвиђеним Националном стратегијом за младе. Специфичан део посвећен информисању и партиципацији младих треба да укаже на разлоге њихове недовољне заинтересованости за активно учешће у друштвеним и политичким процесима али и нове механизме информисања и партиципације, како би се системски утицало на стварање бољих услова за њихово укључивање у процесе доношења и спровођења одлука на свим нивоима.
Генерални утисак је да млади имају идеја и желе да их развијају, као и да креирају различите активности, али да им је за то потребна подршка старијих и искуснијих, потом институција и наравно финансијска подршка, како би били више информисани, укључени у душтвени живот и предузимљиви.
Кристина Томић, координатор Тима за ИО, стручни сарадник
