У нашој школи је 3.септембра одржан необичан јавни час о примени појединих математичких функција у природним наукама.
Час су осмислили и припремили професори: Биља Баковић, Биљана Радовић, Гордана Варница и Небојша Варница.
И ученици: Сандра Јовићевић, Никола Вилимановић, Јелена Илић, Јана Поледица али и сви остали ученици одељења IV3 који су осмислили анкету, квиз и анализирали примере.
На почетку часа је поновљен појам функције и елементарних математичких функција (линеарне, квадратне, експоненцијалне, логаритамске, тригонометријске и инверзне тригонометријске) и наглашено да у практичним применама није тако једноставно јер се често користе комбинације функција. Дато је и једно могуће објашњење зашто се у математици као ознака непознате често користи x.
Угледни час је био прилика да се илуструје примена математике у биологији. Наиме, савремена биологија као и остале фундаменталне науке, последњих деценија све више постају интердисциплинарне јер подразумевају повезаност многих области.
На овом часу ученици су илустровали примену математике говорећи о кривој раста, упутивши присутне у појмове алометријског и изометријског раста. Објашњено је представљање популација када су услови средине неограничени (експоненцијални раст) и ограничени (логистички раст). Примена ове криве раста је показана праћењем раста популације једног соја бактерија.
Примена логаритма је објашњена на појму pH вредности. То је мера активности водоникових јона (H+) у раствору чиме се одређује да ли је дати раствор киселог или базног карактера. pH вредност је бездимензиона величина, и за поређење се користи pH логаритамска скала која обухвата вредности од 0 до 14. За киселе растворе pH вредност је мања од 7 (pH < 7,0), а за базне је већа од 7 (pH > 7,0). За неутралан раствор pH је 7.
Мерења pH вредности су важна у агрономији, медицини, хемији, третману воде, и многим другим видовима примене.
Примена логаритма у хемији је завршена мерењем pH вредности базног раствора помоћу pH метра.
Илустрацијом Вебер Фехнеровог психофизичког закона на примерима буке авиона заснивала се примена логаритма у физици. Наиме ако један авион прави буку од 100 dB, десет таквих авиона нее дати буку од 1000 dB, а не од 110 dB, како је очекивано. Највећа бука на Земљи икад десила се у Тунгуској експлозији 1908.године , и то 315 dB, а граница бола је 130 dB. Ако надражај расте геометријском прогресијом, осећај расте аритметичком. Слично је и код Погсоновог закона где се, на основу сјаја звезда, мери њихова величина. Илустрација: да ли је исти субјективни осећај ако једну сијалицу додамо на лустер од а) 12 сијалица, б) једне сијалице?
Занимљиво је да припадници народа Мундуруку у Амазонији, користе логаритамску, не линеарну скалу. Из овога произилазе питања:
Да ли се појам простора и времена формира независно од културе којој заједница припада?
Дете од рођења изложено перцепцији броја – скале, сатови, лењири.
Да ли је концепт линеарне бројевне праве културолошки изум који не успева да се развије у одсуству формалног образовања?
Ако на Земљи постоје две различите математике, постоји могућност да има и трећа што имплицира да свако има своју математику.
Да ли је математика универзална?
Да ли је математика, као таква, постојала пре људи?
( питање поставила матуранткиња Сунчица Радовић)
Опште међупредметне компетенције: сарадња, комуникација, решавање проблема, дигитална компетенција.
Основна идеја овако осмишљеног јавног часа био је остваривање функционалних (практичних) циљева наставе и проширивање специфичних ученичких знања о наставној теми која се проучава, али и општих знања. Тиме се омогућује широко постављање могућих наставних проблема и њихово решавање уз заузимање различитих тачака гледишта као полазишта у разматрању истог или сродног садржаја. Овакве корелације, унутар једног предмета и међупредметне, доприносе остваривању „принципа рационализације“, као и „принципа очигледности“, при чему се, у склопу обавештајних метода, посебно активира „метода показивања“. Корелације омогућавају усвајање и повезивање знања ученика. Важно је знати проценити који је садржај најбоље обрађивати у међупредметном повезивању. Оваква процена захтева тимски рад и континуирану сарадњу свих чланова стручних већа у школи. На предлог свих аутора, уз дискусију и анализу часа, примедбе и допуне, овакав час би било неопходно уврстити у планове за наредну школску годину, у одељењима природно-математичког смера због заступљености наставних предмета: биологија, хемија и физика.
„ Да би успех био у сразмери са утрошеним временом, решавање задатака не би требало посматрати као замењивање симбола бројевима или слагање делова слике у целину, као у неким ребусима. Прелиставање књиге док се не нађе образац који изгледа да може да се употреби, или неки израђени пример који личи на задатак, јесте расипање времена и снаге. Задаци имају сврху да вам омогуће да установите да ли разумете одређено градиво пошто сте чули предавање и проучили текст уџбеника. Учите пре него што се прихватите задатака. Немогуће је очекивати да ће се решавањем одређеног броја задатака покрити свака важна чињеница. Изгубићете много ако читате само толико да бисте могли да радите своје задатке “
( Francis Weston Sears, аутор прве универзитетске збирке задатака „Сирс и Земански“, 1949.године)
