“Prometheus stole fire from the gods and gave it to man. For this he was chained to a rock and tortured for eternity“ – почела је излагање матуранткиња наше школе, Јана Поледица, о теми која је поново у фокусу: историја нуклеарног оружја и Пројекат Менхетн.
Шведска Фондација за глобалне изазове упозорила је у годишњем извештају да је опасност од употребе нуклеарног оружја данас највећа од 1945. када су Сједињене Државе бациле атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки.
Инспирисана многобројним филмовима и књигама на тему настанка атомске физике, Јана је предавање обогатила одломцима и цитатима из најновијих филмских остварења: „Опенхајмер“ и „Случај Винча“ и књига:
„Алхемија бомбе“
„ Кроз свет радијација и радиоактивности“
„ Мој поглед на свет“
,,Стварање нове физике“
„Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони“
„Ајнштајн и његов живот и универзум“
“ The first war of physics-the secret history of first atom bomb“
„Ајнштајн и његов живот и универзум“
“The Mannhatn projecth“
„Рат на далеком истоку“
“Genius in the Shadows, A Biography of Leo Szilard, the Man Behind the Bomb“
„Now It Can Be Told“
„..Услед тадашње војне и политичке ситуације, израда атомске бомбе била је само питање времена. Немци су напредовали у својим освајањима и радили на изради новог нуклеарног оружја којим би покорили свет. Антифашистичка коалиција је морала да нађе одговор и тако је започео један од најскупљих и најуспешнијих научних пројеката икада вођених. Након његовог окончања и завршетка Другог светског рата, читав свет је морао да се помири са последицама и новинама које је атомска бомба донела. Пројекат је потегао многе дискусије о научној етици, које ни данас нису разрешене. Према историчару Роберту С. Норису, пројекат Менхетн се водио на најмање десет различитих дестинација, а име је добио по острву Менхетн у Њујорку, јер су се ту спроводиле многе раније операције. Острво је било идеална локација због многобројних објеката који су се налазили у луци, великог броја радне снаге, војног присуства, протераних европских физичара који су се ту населили и Универзитета Колумбија који је био центар раних нуклеарних истраживања. Пројекат је покренут у августу 1942. године од стране влада САД, Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске и Канаде ради израде прве атомске бомбе и надјачавања Немачке у рату. Сва научна истраживања су постала најстроже чувана тајна и научницима је било забрањено објављивање својих резултата и научних радова. На чело физичара постављен је Роберт Опенхајмер, који је био изванредан теоријски физичар, међутим са мало искуства, због чега су многи преиспитивали његово постављање на ову позицију. Њихову сумњу су подстакле и приче о његовом арогантном ставу према мање интелигентним од њега, али и повезаност са комунистичком партијом. Упркос свему, Опенхајмер је постао вођа пројекта и успео је да га реализује до краја. Због важности овог пројекта и поверљивости информација, главни човек пројекта био је генерал Лесли Ричард Гроувс. Од 1942. до 1946. године пројекат је био под надзором Инжењерског корпуса америчке војске (U. S. Army Corps of Engineers). На чувеном Тринити тесту у Аламогорду у Новом Мексику, детонацијом 16. јула 1945. године пројекат се показао успешним. На пројекту је радило 130.000 људи и коштао је око 2 милијарде тадашњих долара. Хедер Мекленахан процењује да је ово најскупљи пројекат после слетања на Месец. Започет је на иницијативу тадашњих водећих научника, који су сумњали да нацисти већ развијају сопствено нуклеарно оружје. Многи научници су били заокупљени израдом атомске бомбе, која би била изванредно научно достигнуће, али су многи били и забринути због последица које би она донела. Осим атомске бомбе, овај пројекат је изнедрио и многа друга научна и технолошка достигнућа, стога је његов значај непроцењив. Све појединости о овом пројекту знало је само 12 људи. Колико је заправо чуван у тајности говори и чињеница да ни амерички потпредседник Труман није знао ништа о њему све док није постао председник САД у априлу 1945. Резултати истраживања су одмах класификовани као поверљив материјал и приказани су само у интерним извештајима чија је дистрибуција била ограничена и строго контролисана. Неки резултати општијег карактера су постепено објављивани у научној и техничкој литератури по завршетку рата“ – говорила је Јана.
Слушајући надахнути говор који је трајао готово два школска часа , све присутне је обузело дивљење истрајавању и посвећености. Систематизујући наставну грађу различитих школских предмета: физике, хемије, историје, Јана је користила многобројне изворе, чињенице проверавала, истраживала и сакупљала податке месецима.
На крају још једне успешне школске године, враћамо се на врлине и вредности утемељене на отварању Велике школе пре више од два века. Један од њених студената, узор духовног прегнућа у српској култури , Јован Цвијић је записао:
,,Гимназија формира интелигенцију и карактер, можда више, снажније, и дубље, него универзитет, она је од великог утицаја на дух и моралну вредност будућих интелектуалних нараштаја. Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће дух добити њена деца, и напослетку, да ли ће се успоравати и ометати развијање великих личности, у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа.“
Више на линку:
Пројекат-Менхетн-матурски-рад-Јана Поледица.pdf
