У четвртак, 26. октобра, у нашој школи је одржан јавни час ,,Случај Винча- Чувари формуле“  – анализа филма ,,Чувари формуле“ Драгана Бјелогрлића са посебним акцентом на хуманости лекара са клинике „Кири“ у спашавању настрадалих у несрећи у Винчи.

Филм је урађен по мотивима из романа професора др Горана Милашиновића.

Час је изведен према СМЕРНИЦАМА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ И РЕАЛИЗАЦИЈУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА У ШКОЛСКОЈ 2023/2024. ГОДИНИ – ДАНИ ДЕМОКРАТСКЕ КУЛТУРЕ У ШКОЛАМА.

Био је то подвиг француских лекара, са доктором Жоржом Матеом на челу, али и оних Француза, донора коштане сржи, који су се добровољно јавили да помогну.

„Сваки од њих је имао породицу, ризикујући ту породицу, они су дошли да помогну људима које нису знали. И даваоци и лекари и породице давалаца, све је то била атмосфера једне велике породице“, причао је један од преживелих, Радојко Максић

У недавним интервјуима поводом свог наступа у улози оснивача Винче, физичара Павла Савића, у филму Драгана Бјелогрлића Чувари формуле, глумац Мики Манојловић јер рекао да се он сећа таквих теорија које су са званичних места биле одлучно негиране из својих школских дана, те да су он и његови другови у те теорије веровали. Теорије су, међутим, једно, а стварност сасвим друго, а она нам каже да, чак и да је комунистичка Југославија покушала произвести нуклеарну бомбу, она то није успела, а ни са развојем мирнодопске примене нуклеарне енергије није стајала баш сјајно, будући да је њена једина нуклеарна електрана у словеначком граду Kршко базирана на америчкој технологији.

Можда је разлог томе била и једна несрећа на „малом“ реактору за потребе експеримената у Винчи 1958. године у којој је озрачено четворо научника у електрани, те у мањој мери неколико становника блоковског насеља у њеној близини које је убрзо по наредби напуштено. Четворо научника је послато на лечење у болницу Института Kири у Паризу, одакле се врло штуро извештавало и у југословенским и у француским медијима, један од њих је умро, а осталих троје је преживело захваљујући тада експерименталном поступку трансплантације коштане сржи који се сада сматра рутинским за третман болести попут леукемије. О инциденту се после годинама „гласно“ ћутало, а у последње време се о њему потенцирано говори, па се чак и сензационалистички назива „малим Чернобилом“ иако размере нису приближно биле такве.

О свему томе је у свом роману Случај Винча писао Горан Милашиновић, роман је екранизован под диригентском палицом Драгана Бјелогрлића, а по сценарију који је редитељ написао заједно с Вуком Ршумовићем и Огњеном Свиличићем. Првобитни, радни наслов филма Ланчана реакција промењен је у Чувари формуле, а премијеру је доживео на импозантној позорници градског трга Пјаца Гранде у Локарну, у истоименом престижном програму једног од најпрестижнијих европских и светских филмских фестивала.

У час је уткана наставна грађа више  предмета:

Физика: историјат коришћења нуклеарне енергије у Југославији, изградња Винче, појам фисије, ланчане реакције, рад Павла Савића, место наших научника на светској позорници у послератном периоду, рад са Иреном и Жолиом Кири

Биологија: пресађивање коштане сржи, рад др Жоржа Матеа

Хемија: група научника у околини експерименталног реактора је осетила озон који је настао у додиру кисеоника из ваздуха са јонизујућим зрачењем које је процурало из неисправног реактора. Реактор је дошао у наткритични ниво.

Историја: веза науке и политике, да ли је наука била у служби политике

Француски језик: будући да је део филма на француском језику, да су глуумци Французи, те да је акценат часа на доприносу Француза, особито др Жоржа Матеа, на часу ученици читају писма др Матеа о свом подвигу и борби за живот пацијената.

Особито запажен је лик младе мајке четворо деце  Одет – једне од донора. Кроз замишљену преписку између ње и супруга који покушава да је одврати рационалним разлозима, дочаран је мотив хуманости која је свевременска и која нема расу, боју и разлог.

Час припремили:

Ученици:

Ана Диковић, Дуња Брашанац, Душица Тошић, Сандра Јаћимовић, Јелена Илић, Антонина Гавровић, Лана Војск, Нина Мијаиловић, Јована Роговић, Јана Поледица

Професори:

Милош Јовановић, Биља Баковић, Биљана Радовић, Зорица Вукајловић, Гордана Варница

Ma chère Odette,

Si tu pars, mon monde sera sans couleur

Si tu pars, nos enfants seront sans chaleur

Si tu pars, chère Odette, je serai desolé

De ne pas t’avoir gardé.

Où vas tu, chèr Odette?

Qui sont ces Yougoslaves?

Connais-tu leurs noms?

Comment peux-tu les aimer

Plus que dans ton nid tes oiseaux?

Mon chéri,

Si je n’y vais pas, je me perdrai

Si je n’y vais pas, les matins seront gris pour moi.

L’humanité n’a ni couleur, ni nation, ni nom, tu vois

J’y vais sans larmes et sans peur.

Ce que j’ai décidé, c’est la preuve

Que le monde est un bon endrot.

Sois fier et aime-moi.

Aime-moi comme ce jour-la

Où tu pensais me connaître.

Драга Одет,

Ако одеш, мој свет ће остати без боја

Ако одеш, наша ће деца остати без топлине

Ако одеш, драга Одет, биће ми жао што те нисам задржао

Коме идеш, драга Одет?

Ко су Југословени?

Знаш ли имена тих људи?

Како их можеш волети више него птиће из свог гнезда?

Драги мој,

Ако не одем, изгубићу себе.

Ако не одем, за мене ће јутра постати сива

Хуманост нема боју, нацију ни име.

Идем без страха и суза

Моја одлука је доказ да је свет добро место.

Буди поносан и воли ме као на дан кад си мислио да ме познајеш.