Дан белог штапа сваке године обележавају слепи и слабовиди широм света.
Циљ обележавања овог дана јесте да се јавност упозна са тим шта је слапоћа али и да слепи и слабовиди упркос томе могу да функционишу самостално и доприносе заједници. Бели штап представља симбол независности и самосталности
Циљ обележавања овог дана јесте да се јавност упозна са тим шта је слапоћа али и да слепи и слабовиди упркос томе могу да функционишу самостално и доприносе заједници. Бели штап представља симбол независности и самосталности
Бели штап
Бели штап је симбол идентификације слепих особа и почиње да се користи после 1931.године. Штап представља „пипаљку“ и треба да се држи у средишњем делу тела, да се покрети изводе у одређеном луку, како би се испитао терен тамо где ће се стати следећим кораком.
Бели штап је, пре свега, основно средство којим се особе са оштећеним видом користе у самосталном кретању. Такође, бели штап им користи у испитивању простора и одређивању дубинских и физичких препрека. Бели штап је, продужена рука слепим људима. Али, бели штап може да свом кориснику да и бројне корисне информације, уколико слепо лице при самосталном кретању користи додирну технику, односно, лупка штапом о тло по коме се креће. Ако се слеп човек строго придржава правила у коришћењу белог штапа, битно ће смањити могућност повређивања и безбедно ће стићи тамо где жели. Технике белог штапа усвајају се основу дугогодишње праксе слепих у самосталном кретању, помажу свом кориснику да на најбољи начин стекне представу о простору у коме се креће. Правила кретања са белим штапом су једноставна и слеп човек их може брзо и лако савладати. Нека решења и правила, сама ће се кроз праксу наметнути кориснику белог штапа.
Успех у самосталном кретању највише зависи од жеље и упорности да се постане независан, као и од става слепог лица према белом штапу. Уколико га прихвати као стварни део себе – тајна ће се сама отворити.
Предрасуде које владају код неких слепих, да људи који виде имају негативан став према њима, када их виде са белим штапом једноставно нису тачне. Напротив, они више поштују особе које се самостално крећу, као што у свом окружењу више поштују успешне него неуспешне људе. Они се искрено диве слепим људима који се без обзира на губитак вида самостално крећу. То је за њих чудо. Људи када виде особу са белим штапом имају, пре свега, доживљај да тој особи на неки начин треба помоћи. Због тога, имају доста обзира и труде се да ако већ не могу да помогну, онда да се бар склоне, како не би одмагали слепој особи у самосталном кретању. Треба напоменути слепим особама које не користе бели штап, да ће им суграђани много мање помагати, јер неће имати информацију да се ради о особи са оштећеним видом. Ако је бели штап симбол по коме слепе особе други људи препознају као слепе, не мора одмах да значи да то обележје изазива нешто ружно код других. Треба нагласити оним слепима који не носе бели штап , јер желе да се пред другима прикрију као слепи, да су у великој заблуди. Они заборављају да људи који виде, заиста и виде. По многим видљивим и очигледним детаљима они препознају слепу особу и без штапа. Скривање чињенице да је нека особа слепа значи да је та сама особа у стварном конфликту са самом собом, јер не прихвата себе као стварну и реалну особу. Бежањем од своје стварности слепа особа само себи отежава пут ка пуној афирмацији своје личности у друштву у коме живи. Превазилажење личних комплекса је први услов да се човек као слеп одлучи за самосталност и могућност да себи самом помогне.
Постоје разне врсте белих штапова који се међусобно разликују по материјалу, савитљивости и дужини. Опште је прихваћен став да је за кретање слепих најбоље да користе дуги штап, чија се дужина одређује у односу на висину особе. Правило је да се дужина штапа одмерава од пода до половине грудне кости особе која ће га користити. Ова дужина штапа најквалитетније може слепој особи да укаже на дубинске и физичке препреке. Нажалост, код нас постоји неколико различитих врста штапова који су потпуно неадекватни за самостално кретање, па се многи сналазе тако што штап поручују из иностранства.
На крају, основна функција белог штапа је да помогне слепој особи да одреди простор у коме се креће и да избегне препреке, како би се смањила могућност повређивања. Бели штап је за слепе особе које га користе симбол самосталности, независности и слободе.
Јелена Ерић
Дефектолог-тифлолог
