Овогодишња Светосавска изложба конципирана је у складу са прославом јубилеја школе и слоганом „Век знања – век образовања“. Стога је и назив ове изложбе „Моја школа“ требало да мотивише ученике да на визуелан начин, користећи медиј фотографије, одговоре на сопствени доживљај школе коју похађају.

Један део ученика бавио се пејзажом у који је школа уденута, други су се осврнули на атмосферу у њој, која није заборавила радост, дружење и младалачку енергију која одолева наметнутој тензији у којој се налази читаво друштво. Посебно бих се осврнула на оне ауторе, који су простор школе и живот у њој, подигли на ниво естетске целине која надилази тему и пре свега акцентује промишљену композицију чије значење није подразумевано нити једнозначно читљиво.

Стручни жири у саставу (Слободанка Милошевић, мастер цртежа, Војислав Недељковић, мастер графике и Јелица Милошевић, архитекта) одлучио је да прву награду додели Ђурђији Јотић, ученици II₂ разреда за фотографију која остварује врло сложену комуникацију између онога што јесте добра визуелна целина и интимног доживљаја простора учионице у којој ученица проводи свe време свог двогодишњег боравка у Гимназији. Овај рад има извесну фину лиричност која нуди загонетку претпостављеног написаног текста, видљивог само ономе ко га пише. Да ли је то и одговор на постављени задатак у коме дефинише сопствену перцепцију о школи? Друга награда припала је Ани Диковић, ученици II₃ разреда, за изванредну фотографију, коју је ученица храбро градила кроз неколико одбљесака, слика, које све заједно и свака понаособ граде одговор(е) на тему „Моја школа“.  Трећа награда додељена је Марији Маринковић, ученици IV₂ разреда, за врло смелу композицију, у којој успева да геометризовани кадар оживи комуникацијом и покретом фигура које затиче у простору.        

Чини се да су фотографије на овој изложби свесне визуелне метафоре школе и ученичког односа према њој. Оно што се чини врло важним  јесте да су  све фотографије, које су одговарале на задату тему, имале позитиван однос према школи и времену које живе у њој.

мр Александра Гордић, професор ликовне културе