Група  од  35 гимназијских  планинара, укључујући  професоре  Небојшу  Варницу  и  Слободана  Петровића, бољи  дан  за успон  на атрактивну  стазу  ” Ђурића  орлови ”  пожелети  није  могла. Сунчано, не много  топло, бистар  и  плав  дан, воз  тачан , чист  и  удобан, планинари  орни  и расположени.  Многи  први  пут  крећу  на  планинарску  акцију.

 Стигавши  у  Ужице, пешачимо  поред  Ђетиње, до  маркацијама  обележеног почетка  данашње  руте. Стаза  почиње од старе хидроцентрале на реци Ђетињи која се налази испод железничког моста и Ужичког Старог града. Ова хидроцентрала је направљена 1900. године и представља прву електричну централу подигнуту по Теслиним принципима полифазних струја у Европи и друга у свету, свега пет година после подизања исте такве на реци Нијагари.

Кренули  смо  шетном стазом, трасом старе Ћирине пруге, кроз тунеле и стигли  до Велике бране. Одатле полази краћи, стрмији успон. Обилазимо га, јер  знатан  број  планинара има  на ногама  плитке патике, потпуно  неадекватне  терену  и  успону   –  упркос  припреми  акције  и  упозорењима  проф.Петровића  и  Варнице…Након  тога, пратимо камениту стазу и долазимо до стене „Игла”, назване по свом карактеристичном изгледу. Изласком на видиковац изнад ове стене, завршава се најзахтевнији део стазе на данашњој тури. У наставку идемо заравњеним делом и долазимо до видиковца са погледом на предграђе Ужица – Турицу. Након тога, крећући се високо изнад, правимо краће паузе на неколико видиковаца са погледом на клисуру Ђетиње.

Са Ђурића орлова, крајњег видиковца у овом низу, пружа се изузетно леп поглед на меандре Ђетиње у клисури, изувијану пругу  Београд – Бар, као  и   бројне тунеле. ( погледајте фотографије)

Након паузе на видиковцу, следи спуст до клисуре. Пролазимо кроз тунеле, а неке обилазимо и долазимо до саме реке, правећи паузе на живописним плажама „Рајски отоци” и „Сунчани вир”. Кружни део стазе завршавамо код Велике бране, одакле смо и   кренули на успон. Настављамо шетном стазом до железничког моста и  хидроцентрале на Ђетињи

Дужина ове изузетно атрактивне стазе која води изнад и кроз саму клисуру Ђетиње је 16 км. Кренули  смо  са 410мнв.,  а највиша тачка коју  смо достигли је  759мнв. Притом смо  начинили  укупни успон и спуст од по 740м. Време које нам  је  било  потребно да  стазу пређемо, са свим паузама, је око 6 сати и 30  минута. 

Руководилац секције, проф. Слободан Петровић