Тема овогодишње Светосавске изложбе „Разговор“ јесте извесна провокација на феномене самодовољности, отуђености и недостатка комуникације, карактеристичних за савременог човека.
Симболи и слике, које су од самог зачетка људског стварања имале за циљ да пренесу информацију, објасне појаву и остваре известан „мост“ у споразумевању, данас постају средство манипулације које је истину заменило оним што савремени свет дефинише као „постистину“. Разговор који је подразумевао извесну размену информација, енергије и емоција, човек је заменио инстант комуникацијом у којој је све изречено или виђено упитно и релативно.
Како су ученици одговорили на овај изазов? Пре свега, наметнута им је колаж-техника, како би избегли „помоћ“ вештачке интелигенције и подстакли их на извесни разговор са сопственим мислима. Но, чини се да је већина ученика урадила рад не удаљавајући се много од размишљања о разговору као пукој размени информација. Међутим, срећемо и нешто смелије визуелне наративе, у којима човек комуникацију подиже на ниво метафизичког, поетског разговора, где је „реч“ замењена додиром или гестом. Могућности колаж-технике омогућиле су ликовне интервенције на речи као слици разговора, што је представљало посебан естетски изазов. И резултати су следећи:
Жири у саставу др ум. Вера Марковић, маст. архитектуре Милица Јеверичић и маст. графике Војислав Недељковић доделио је три награде: Николини Марковић, ученица IV2 (прва награда), Теодори Гачановић, ученица III3 (друга награда) и Исидори Василијевић, ученица III2 (трећа награда). Марковићева се у свом раду пре свега бавила слојевитим формама разговора који призивају сећања, али и метафизичке односе између стварног и могућег. Надреални наратив је одлично подржан финим тонским односима „сликаним“ техником колажа. Раније награђивана Гачановићева и овај пут је понудила сложену композицију у којој се „разговор“ одвија у различитим културолошким оквирима и сложеним ликовним формама. Исидора Василијевић се у свом раду најдиректније бавила речима као вербалном основом за комуникацију, постављајући основни тон слике растером новинског текста, у којем се две силуете напрежу у дефинисању самог појма комуникације.
Ако се, према античким мислиоцима, у разговору човек најбоље препознаје, ево прилике да на овој изложби упознате неке нове младе људе који су пред публиком отворили своје емотивне универзуме.
