10.9.2024.год. у холу школе одржан је јавни час „Лутајући степом угледах звезду“
професори: Слободан Петровић, Биља Баковић, Биљана Радовић, Небојша Варница, Гордана Варница и Србољуб Стефановић
ученици: Анастасија Милетић, Ирина Божовић, Ленка Коризма , Драган Танасковић и Невена Рајковић
Ромску музику су изводили професори: Слободан Петровић и Србољуб Стефановић.
Solnyshko ( Сунашце) , Andro verdan gruntos nane ( Моја кола дно немају) , Nane coha ( Немам сукњу)
Час је изводиен према СМЕРНИЦАМА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ И РЕАЛИЗАЦИЈУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА У ШКОЛСКОЈ 2024/2025. ГОДИНИ чији је акценат на развоју позитивних људских вредности, унапређивању односа заснованих на поштовању, сарадњи и солидарности, уз уважавање различитости.
„Како нас предрасуде увлаче у свет таме?“ – питање је сваког појединца модерног доба. Многи заборављени екстремистички покрети широм света поново јачају и придобијају нове присталице. Овај час је скроман покушај аутора да у свом окружењу ту таму отклоне.
Час је почео причом о Хеди Ламар која је проширила концепт славе наметнут медијским форматом холивудског филма тога доба. Наиме, да ли бисте икад поверовали да иза лица једне лепотице стоји изумитељка многих применљивих технолошких изума у савременој електроници и физици?
„Привлачност звезда заснива се на њиховој спољашњости која младошћу, заводљивошћу, луксузним изгледом и поседовањем статусних симбола отеловљује вредности хедонизма, утилитарности, медијске популарности, брзе зараде, пријатности, избегавања напорног рада, обавеза и одговорности“ – др Маја Вукадиновић ( „ Звезде супермаркет културе“). Тема многих интервјуа познатих медијских звезда су управо предрасуде које људи према њима негују.
Потом је презентована разрада биографија славних личности које су шириле домен устаљених делатности и, напуштајући понуђен миље, створиле непролазна дела. Заједничко им је било ромско порекло. Неки од њих су направили револуцију у друштвеном положају ромске заједнице. Јул Бринер, Чарли Чаплин, Елвис Присли, Пабло Пикасо, Рита Хејворт били су знаменити уметници. Али, да ли је ико чуо за сестре Љубов и Наталију Панкову – биолошкињу и хемичарку или за математичарку Софију Коваљевску чији је гроб у Стокхолму постао место ходочашћа бораца за људска права?
Револуција у друштвеном положају Рома настала је 1971.године када је усвојена ромска застава. Посебно ју је промовисао чувени холивудски глумац, Јул Бринер.
Као потпуно невероватан податак треба нагласити да је тек јула ове ( 2024.године) ромски језик постао део Google Translate и тиме је олакшана комуникација, а тиме и веће укључивање 614.000.000 Рома који, својом културом, музиком и лепотом, красе ову планету. На тај начин ће се широм света укључити у савремене токове друштва.
Час је био прилика да се говори о доприносу жена у науци. Где се жене поштују, тамо је и боговима угођено; где се женама не указује поштовање, тамо ни једно дело не доноси плода – Махабхарата
Разрада теме и истраживачки радови ученика ће бити приказани на Гимфесту.
„Образовање игра кључну улогу у изградњи друштва каквог желимо и у припреми младих за демократско грађанство. Образовни системи треба да припреме младе људе да постани активни учесници друштва и одговорне индивидуе, нарочито у мултикултурални друштвима и друштвима која се брзо мењају и развијају и посебно у време економских и политичких криза. Повељом Савета Европе о образовању за демократско грађанство и образовању за људска права из 2010. године дефинисано је образовање за демократско грађанство и образовање за људска права. Образовање за демократско грађанство значи образовање, обуку, подизање свести, информисање, практичну примену и активности које имају за циљ да, путем опремања ученика знањем, вештинама, разумевањем и развијањем њихових ставова и понашања, оспособе их да уживају и бране своја демократска права и одговорности у друштву.“
Преузето са:
